Nema Meso, Ima Meso (Avantura od Ljubotan)

U edan od proslite vikendi so nekoj drugarcinja bevmo na Ljubotan.
Ne se spremavno, ne se dogovaravmo, nego onace ni dojde:
- "Idemo?"
- "Idemo."

Nagore gu testirav staro-noata trula visnja "Lada Livada" (citaj: "Niva").
OK isterav do domat.
Putat bese gore-dole dobar. Negde-negde potkopan od d'zdojte sto bea u proslite d'noj, negde malo vise kamenjarnik nego sto ocekuavmo (po stariat, skrateniat put) - ali ete ne nas gore pred kuca. :)

Se pozdravivmo so tija sto ni sa prijateli, neprijatelite dji pogleavmo pod vedja, a na nepoznatite em cimnavmo. ;)
Malo razgibavanje, spremanje najloncinja za caj, satari za u slucaj u krilo da ni ripne nekoj ovan (jali brav)... i vativmo planina. :))

Po napornoto iskacuanje na ridat nad samiat planinsci dom - napraevmo malo odmor. :)))
Sledna destinacija ni bese Dzandarska Buka.
Idemo levo-desno, gore-dole, trazimo caj, a od nega na trag ni glas.
- "E, majkam, deka e, deka se ima skrieno?" ;)

Posto edan clan na ekspedicijata nemase b's asalna oprema za doljnite ekstremiteti (citaj: obuala), moravmo da se dvizimo so mala brzina (nesto medju puzelj i zeljka).
Po put najdovmo ogromna bela pecurka. Se ispostavi deka se rabota za planinsci shampinjon. Ga staevmo u torba. Ce ni se najde.

Teramo dalje prema bukata.
Odvreme-navreme ce zagazevmo u plitko potoce.
Ka sto pamtim, porano dji imase pojce, ali d'nta bese epten vrucina, pa i oni siroti presusile.

Na okolo 500 metra pred bukata srecaamo edna grupa Tearcani.
I oni ka nas se muale niz planinata.
Ni se povalija deka imav iscepeno stomaci jadejci sumsci jagode, iako... bogami i po Tearce moze da se najde toa ovostie. ;)
Ni gu kazaa lokacijata, pa i mie bevmo reseni da se zablazimo.
Se iscunavmo, se izguskavmo, i produzivmo so visoko dignata glava prema poznatata t'mna buka. :)

Konacno - Dzandarska buka.
Palimo aparatite, gu islikuamo od svako cuse.
Posle toa i mie ulagamo u kadar: koj se upentaril na vr' i se cepati, koj visi na nekoa granka, koj sednal pokraj bukata i cool-ira...

Zastanavmo malo, ta ete ti od kojznae deka se priblizija jos nekoljcina Tearcani.
- "Sto ste navalile be u oljkav broj naamo?" - dji prasuamo.
- "Vi uzvracano be poseta. Vie malo ga napadjate "Lopez" (kaficat) navecer?" - se javuav Tearcanive.

Malo muabet... i svaci vaca svoe dzade.
Prvicnite planoj na nasava ekspedicija bea da gu preoremo cela planina na d'lz i popreko u potraga po caj i zezancie, ali radi problemat na edniat clan (objasneto pogore), za zal moravno da se vracamo nakue domat.

Po put za nazad najdovmo edna niska grmuska puna so sumsci jagode.
Znaci pravo ni zborele prvine Tearcani, svarno dji ima so tokoj.
Jagodeve - krupni, crveni, zaobleni, slatci... mmm mmm prsti da izlizes. :)

Posle punenjeto stomak do pola (se cuavmo za rucak u domat) saglam gu vativmo rabotata, i trcecim korakom za edno 10 minuta bevmo vise u civilizacija. ;)

E, tek onda doadja red na ona od naslovat na storijava: Nema Meso, Ima Meso...

Nema Meso, Ima Meso (Avantura od Ljubotan)

Dojdovmo pred domat, zamivmo ruce, nodje, i bevmo spremni nesto da kusnemo.
Ulagamo u kucata i se interesiramo alj moze nesto da staemo u kljun.
K'd tamo odgovor od ljudite sto gu rabotav kucata (domat): "Nemamo ich mesce. Samo sto ga staevmo zadnoto parce na odjin."
"Nema!!? ... Eee, takva ni bila srecata" - vikamo mie.
Zemamo samo edna gajba pivo, Nikshicko, izlagamo nadvor i se upikuamo u edna senka do domat.

Pocna polako da tece taja crnogorska tekucina niz nasiat digestivan trakt. ;)
Lad, pirka vetre, naokolo se muav blago muskulesti planinarce... ;)
Meraci be, sto da Vi kazuam. :))

Cool-iramo tace ja i moata ekspedicija, k'd gleamo se pojavuav nad domat dve kreature.
Krupni, visoci, mislis Arnold Shvarceneger so nekoj drugar slagav od vr' Ljubotan. :)
Noga pred noga stignaa dole.
Nekako poznati mi se gleav, ama ne mi teknua koj sa ljudive.
Misli se, misli se, i mi tekna.
Toa da ti bile Mile I drugar mu Zoran od naselba Hrom (Skopje).

"Deka ste be kurinja?" - em vikam.
"Eee, deka si be ti?" - se oddzivav ovja.
Se povalija deka doadjav od Livadicko Ezero. Bile zaedno so nekoljcina planinari od PD "Ljuboten" od Tetovo.
Pokazaa i slice. Se kupale gologlaj pod pojas. ;)
Okapale u voda (grch ladna) preko pola saat, i morale da izlezev posto navodno na drudjiat kraj od ezeroto videle nesh kao gorna perka od ajkula. :(
Sto mu znaes, sve e mozno. Visoka planina, sl'nce, m'gla, ova-ona, pa mozno e i da ima nekoe cudoviste u vodata.

Odma ga namirisaa pivoto, ej. (Bese skrieno pod dve lizavcinja. ;) )
Skopsci pedercinja, be. Samo mufte sakav. ;)
Pocnaa oni da usisuav ka smokoj od crnogorskata stvar.
Razvrzavmo muabet za planinarenje, za lansciat odmor na Ibiza, za Severinu, za nocniat zivot u SK, za lednicite na juzniat pol...

I tace dur mie praevmo muabet, edan od moava klapa bese se iskral i otisal da dozeme jos nekoe sokche za pienje. :)
Deckovo na posirokata javnost e je poznat kako brate Vinko, i e edan od najtalentiranite obrabotuaci na drvo i derivati od drvo na Balkanat.
Najblicite ga znaev i kako golem ljubitelj na vodeni sportoj, paraglajderstvo, kako i dobar poznaac na rabota so laptop-i.
E, toj Vinko ulegal u planinarsciat dom i ka sto e red potrazil za jadenje (po vtor put!). :)
U taja prilika spomnal i nekoj visoci (i jos malo povisoci od nia ;) ) vladini strukture... i ooooooop... desetina parcinja mesce odma bile spremni da se vrliv na skara.

Ja i dalje zborim so "Hromcite".
Ga privrsuamo razgovorat so dogovor deka u narednite 10 godine mora da se upentarimo na Kilimandzaro i Mont Everest.
Se pozdravuamo, kad od drudjiat kraj na dvorat od domat mi patka ovja mister V.: "Ela be, ajde da jademo".
Se cudim ja - "Sto mu e na cuekav?"

Idem na astalat sto ga osvoil Vinko, a tamo tok meso i drudji poterdie.
- "Od deka ga snabdi be sve ova, bir?"
- "Sedi raat dete. Ajde, jadi." :)
E, kako be sega nema meso, a za desetina minuta pokasno ima meso?
Dan utepal u medjuvreme domarat div vepar pozadi kuca? :))

Mirisi slatko mesceto i ka da vika: "Ajde, zemaj viljuskata u ruce, i u akcija". ;)
Dobro zamezivmo, ga dokrajcivmo "Nikshickoto".
Pri kraj ni se pridruzi i deckoto poznat po partizanskoto ime "Picasso".
Vika: "Aj, ce Vi pomozem so ova sto Vi se naodja u cinieve, ali da me prebacite do Vratnica so "Livadata" (vozilo; citaj najgore za info). :)
Omaca drugarav sve do kraj.
Plativmo, i bevmo spremni za spustanje... ali jos uvek niz vazduh provejuase: "Kako za toljko kratko vreme se otpusti friziderat za 'duboko'?" :)))

Iako bevmo malo podnapieni, polako-polako se dotrkaljavmo do Vratnicciat most.
Posle sledese obaveznoto vozenje niz cela Vratnica so svirenje na svaci 30 sekunde, za da em daemo do znaenje na zitelite deka... "Eve, mie smo bile na Ljubotan, i sega dojdovmo". :))
Edno "krugche" niz sportscite tereni u skolo, i na kraj pribiranje doma.


Pouka

Idem na planina, i posto znaem deka tamo ima planinarsci dom, ocekuam deka ce moze da kupim nesto za jadenje i pienje.
Moze da se desi da snema od ednoto ili od drugoto (ili dvete), ali imajci u predvid deka sega e sezona za poseta na Ljubotan, domarite treba da imav pojce rezerve od sve i sva.
Da ne zborim kakvi bi em bile pogledite kad bi napunil ja od Vratnica ranci i torbe so razno-razni artikli "za gore", i bi ga istoaril sve toa pred domat.
Sigurno ne bi em bilo sveedno. Bi mislele nesto u stil: "M'knal od dole, a i ovde mozel da kupi".
Epa, i mene ne mi e sveedno kad doadjam "gore", a tamo nema ni supa da isrkam.
Jos poloso e kad nekoj ti vika deka nema nisto da ti ponudi za jadenje, a posle kratko vreme istoto toa (trazenoto) ti ga isporucua na masa.
L'zga, imanje madjionicarsko stapce,... ili nesto sasvim deseto?

Za da ne Vi se desi nesto slicno, ili nedaj boze i poloso (da Vi "sviriv" creva dur doete "dole"), uvek ponesite nesto u dzeb.
Predlagam: mastice, lizavce i edno "Tutku" (biskvit). :)

Ako se sretnemo na Ljubotan, a Vie mi kazete deka ste gu procitale storijava, imate od mene gratis pivo... Niksicko dabome. ;)
Aj, dobro, dobro, moze i sok. :)